Pre­mi­jer­no cr­no­gor­sko iz­vo­đe­nje mu­zič­ke pri­če „Ko­za go­spo­di­na Se­ge­na”, fran­cu­skog sa­vre­me­nog auto­ra Oli­vi­jea Pe­na­ra (1974)) u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić” ozna­či­lo je prek­si­noć za­vr­še­tak ovo­go­di­šnje ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni fran­ko­fo­ni­je”. Dje­lo je pod di­ri­gent­skom upra­vom Žan Mi­šel De­spe­na iz­veo no­vo­for­mi­ra­ni, pet­na­e­sto­čla­ni ka­mer­ni an­sambl KIC-a „Cre­a­tion”. Mu­zi­ča­ri­ma se kao na­ra­tor­ka ovog dje­la pri­dru­ži­la mla­da glu­mi­ca Anja Dra­ško­vić, ko­ja je tekst Al­fon­sa Do­dea či­ta­la na fran­cu­skom, dok je pre­vod na srp­skom „išao” na plat­nu.
Ujed­no ova pre­mi­je­ra bi­la je od­lič­na pri­li­ka da se u blic va­ri­jan­ti, po­red istin­ske estet­ske, spo­zna­ju i ne­ke ma­le-ve­li­ke taj­ne ve­li­ke kul­tu­re ve­li­kog na­ro­da. Jer, dje­lo – pri­ča Al­fon­sa Do­dea, sma­tra se, i to ne bez raz­lo­ga oba­ve­znom škol­skom lek­ti­rom u Fran­cu­skoj, ko­ja se istom mje­rom či­ta i u fran­cu­skim do­mo­vi­ma. Ale­go­rij­ska pri­ča go­vo­ri o vri­jed­no­sti slo­bo­de, slo­bod­nog ži­vo­ta, i svi­je­sti o to­me da se slo­bo­dan mo­že bi­ti i u smr­ti. Jer, ko­zi­ca go­spo­di­na Se­ge­na, svoj si­gur­ni ži­vot u to­ru, ali na ve­zu, mi­je­nja za slo­bo­du pla­ni­ne. Svje­sna da je to čin lič­nog, slo­bod­nog iz­bo­ra, ona tu krat­ko­traj­nu sre­ću i lje­po­tu sop­stve­ne slo­bo­de isto ta­ko sa­mo­svje­sno bra­ni i od vu­ka, iako zna da is­hod te bor­be ni­je njoj na­klo­njen. No, ona se bo­ri za svo­ju slo­bo­du svim sred­stvi­ma i do po­sljed­njeg da­ha, što ova sim­bo­lič­ka pri­ča na kul­ti­vi­san na­čin do­no­si dje­ci. A, ot­ka­ko je kom­po­zi­tor Pe­nar ovu pri­ču i mu­zič­ki uob­li­čio, ko­mad je po­stao to­li­ko po­pu­la­ran da se vr­lo če­sto iz­vo­di u fran­cu­skim dvo­ra­na­ma, jed­na­ko kao i ško­la­ma. I upra­vo to je od­raz ve­li­ke kul­tu­re, iako na­rav­no ni­je pr­vi te vr­ste. Jer, na taj na­čin se nje­gu­je, kul­ti­vi­še, od­ga­ja bu­du­ća mu­zič­ka i sva­ke dru­ga pu­bli­ka. Od­no­sno, dje­ca se uvo­de u mu­zič­ku umjet­nost, ali, isto­vre­me­no i na iz­u­ze­tan na­čin uče ne­pro­la­znim vri­jed­no­sti­ma, na ko­ji­ma, u ovom slu­ča­ju po­či­va i ide­ja Fran­cu­ske re­pu­bli­ke („le­ga­li­te, fra­ter­ni­te e li­ber­te”). Za­to ne ču­di da je i iz­da­vač­ka ku­ća „Di­der Je­ne­us­se” ob­ja­vi­la knji­gu i CD sa ori­gi­nal­nom mu­zi­kom, na ko­me je na­ra­tor ču­ve­ni fran­cu­ski glu­mac Žak Bo­na­fe, a di­ri­gent Žan-Mi­šel De­spen, ko­ji je dje­lo di­ri­go­vao u Pod­go­ri­ci. Pe­na­ro­va kom­po­zi­ci­ja na­sta­la je 1999. go­di­ne.
De­spen je u raz­go­vo­ru s no­vi­na­ri­ma, pred iz­vo­đe­nje, is­ta­kao da je ve­o­ma za­do­vo­ljan sa­rad­njom sa na­šim mu­zi­ča­ri­ma, ko­ji su ovom te­škom dje­lu pri­stu­pi­li ve­o­ma en­tu­zi­ja­stič­no. Ka­ko do­da­je, kom­po­zi­tor Pe­nar je nje­gov pri­ja­telj, sa ko­jim je ra­dio i ra­ni­je. Za­ni­ma­lo nas je da li je Pe­nar imao ne­ke su­ge­sti­je ka­da je u pi­ta­nju iz­vo­đe­nje ovog dje­la
- Ni­ka­ko, jer on ni­je di­ri­gent, već kom­po­zi­tor. Onog mo­men­ta ka­da je on smje­stio to dje­lo na pa­pir, ono vi­še ne pri­pa­da nje­mu, već oni­ma ko­ji ga iz­vo­de i ko­ji ga slu­ša­ju – ka­že De­spen. Ž.J.


Mu­zič­ka kre­a­ci­ja

Dje­lo je iz­veo ka­mer­ni an­sambl KIC-a „Cre­a­tion” ko­ji či­ne cr­no­gor­ski pro­fe­si­o­nal­ni mu­zi­ča­ri: Ža­na Le­kić, fla­u­ta; Na­di­ca Ri­stić, oboa; An­to­nio Na­sev­ski, fa­got; Alek­san­dar Ar­sić, tru­ba; Me­ša Ke­ro­vić, trom­bon; Ana Abra­mo­vić, hor­na; Mi­loš Ve­sić, tim­pan; Alek­san­dar Ra­du­lo­vić i Mi­loš Mi­ću­no­vić, uda­ralj­ke; Ni­ko­la Vuč­ko­vić, kla­vir; Mar­ko Si­mo­vić, pr­va vi­o­li­na, Ma­ri­ja Đu­ra­no­vić, dru­ga vi­o­li­na; Uroš Lap­če­vić, vi­o­la; Vla­di­mir Drob­njak, vi­o­lon­če­lo; Sla­ven Tu­ru­sko­vić, kon­tra­bas. Pro­du­cen­ti pre­mi­je­re bio je KIC u sa­rad­nji sa Fran­cu­skim in­sti­tu­tom.